Историја
У доба неолита на тлу Сокобање постојала је људска насеобина, о чему сведоче научна исраживања и археолошки налази. Путописац Феликс Каниц тврди да је сама Сокобања насеље римског порекла у коме је постојало купалиште - балнеа, од које речи је настало првобитно име Бања. Остаци антике на територији општине Сокобања су многобројни.

Девет година после Косовске битке (1398) у Сокобању су стигли Турци. Први пут од Турака Сокобању је ослободио Хајдук Вељко Петровић (1808), накратко је поново преузимају турци од 1809 - 1810., када је Хајдук Вељко поново ослобађа и овде остаје до 1813. године.
Нагли успон Сокобања је доживела након коначног ослобођења од Турака (1833.), доласком Књаза Милоша Обреновића у Бању. По његовом налогу исте године обнавља се турски амам, саграђен на темељима римских терми. Књаз је одмах поред Амама за мушкарце добио и своју каду која је након неколико реконструкција и данас у функцији.

8. јуна (по старом календару ) 1837. из канцеларије Књаза Милоша у Крагујевцу, написан је упут заставнику Лазаревићу , који се шаље у Бању ради употребе топле воде и на лечење које ће спровести доктор Ђока. Ово је први званично упућен гост у Бању. Ради прославе великог јубилеја, 170 година организованог туризам у Сокобањи је 2007. године, 21. јуна на дан општине билиа организована велика прослава.
Након имена Балнеа, Бања, Бањица, Велика Бања, Алексиначка Бања, Сокол Бања, 1859. године добија своје коначно име Сокобања. Присуство књаза у Сокобању је довело отмен свет, а трговци, имућнији и бањска елита, граде луксузне виле за смештај бањских гостију. Све до другог светског рата, главни гости били су племство, писци, уметници, боеми...

Најчешће су до рата, а и после долазили, Стеван Сремац (умро у Сокобањи 1906.), Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Иво Андрић, Родољуб Чолаковић, Меша Селимовић и Васа Чубриловић. Научници и људи од угледа били су често виђени у бањи између Озрена и Ртња: Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Емилијан Јосимовић, Драгољуб Јовановић ( који се стручно бавио испитивање лековитости бањских термалних извора) , Жанка Стокић и други.

Данас је Сокобања једна од најпосећенијих туристичких дестинација у Србији, и Стратегијом за развој туризма Републике Србије окарактерисана је српском бањом са највише потенцијала и једном од седам најатрактивнијих туристичких дестинација.










